Sunday, May 30, 2010

Evrovizija na RTS


Finale ovogodišnje pesme Evrovizije održano je sinoć. Utisci i interesovanja su različiti, ali jedan od utisaka koji imaju veze sa temom ovog bloga je voditeljka RTS prenosa Duška Vučinić-Lučić, koja je ujedno i višegodišnji PR našeg evrovizijskog tima. Mnogi gledaoci nezadovoljni su njenim pristrasnim i nekolegijalnim komentarima a kao ilustracija evo jednog od komentara na sajtu B92:

Lena je bila najbolja, Milan nije mogao biti bolji, ali moram i na prenos da se osvrnem... Onakvo perfidno verbalno diskvalifikovanje svih favorita (iz ugla komentatorke naših takmaca za prvo mesto:-), pa nekolegijalan odnos kroz spominjanje greške kolege kod prevoda "koštice", to nije bilo ni malo u duhu Evrovizije! A tek sto nije videla utrčavanje navijača za vreme Spanske pesme, pa nas jos ubedjivala da se to nije ni videlo na televiziji, pa za vreme glasanja omalovazavanje svih kulturnih i interesantnih izvestioca iz zemalja učesnica, nadam se da su dovoljni razlozi da se dotična komentatorka uputi na neki kurs PR-a gde će joj prva lekcija biti da isticanjem tuđih nedostataka i mana se ne stiču poeni za svoj cilj... Mozda bi bili i bolji, ali sa takvom karijeristkinjom u ekipi, bolje se nije moglo!
Posebne čestitke Norvezanima za organizaciju i od mene, baš u inat Njoj!
(Genije, 30. maj 2010 01:37)
Preporučujem (+419) Ne preporučujem (-23)

HRT su kablovski operateri isključili na početku prenosa, te je RTS bio jedina opcija.

Zanimljivo rešenje za praćenje reakcija ljudi iz cele Evrope bio je Twitter. Utisci se i dalje mogu pogledati preko hashtagova Eurovision, Eurosong, ESC, Evrovizija.

Monday, May 24, 2010

Za slučaj da ste se brinuli kako žive novinari u Luksembugu...

Tamara Skrozza u Vremenu od 20. maja piše reportažu iz Luksemburga, u kojoj se u jednom delu bavi i medijima i novinarima u ovoj zemlji:

"U redakciji jednog luksemburškog dnevnika dočekuje nas kolega koji kao da je izašao iz modnog magazina. Iako ni mi nismo baš "za bacanje", naspram njega izgledamo ko sirota rodbina. Baš kao što on ne liči na novinara, tako ni redakcija ne liči na redakciju. Hodnici kao bolnički, toaleti kao u najskupljim restoranima, konferencijska sala upeglana i ušminkana, nigde žive duše.
"Koliko prosečno zarađujete?"
"Zavisi, od slučaja do slučaja..."
"Ali, eto, u proseku... Običan novinar u običnoj redakciji...?"
"Kažem, zavisi... Od tri do oko šest hiljada evra."
Međutim, nije to ništa čudno ako se pogleda statistika. Više od 80 odsto Luksemburžana redovno čita jedne ili nekoliko dnevnih novina, više od 75 odsto kupuje nedeljne i mesečne magazine. To bi bilo isto kao kada bi u Srbiji pet miliona ljudi redovno čitalo dnevne, a četiri i po miliona nedeljne novine. "

U Srbiji, međutim, nešto preko dva miliona stanovnika, tj. nešto preko 40 posto čita dnevne novine.



Friday, May 21, 2010

Beleška # 2

Moj novi post: EU Press about Development, na sajtu blog takmičenja Th!nk3 bavi se rezultatima velike internacionalne studije koja je analizirala kako devet novina iz tri zemlje Evropske unije (Španije, Francuske, Velike Britanije) pišu o temama vezanim za razvoj - podrška razvoju demokratije, zaštiti životne sredine, dobrom upravljanju (good governance) i drugo.

Uloga Jovana Ćirilova u formiranju radio programa


O prelasku Gorice Nešović i Dragana Ilića sa radija B92 na Radio Beograd zna se praktično sve. Kako njihova emisija zvuči u okviru RTS, ne znam, ali evo nekih forumskih utisaka.

B92 je onda na par nedelja uveo svakodnevno smenjivanje voditelja (uglavnom u parovima), uključujući i Srđana Anđelića (poznatog i kao Mjehur Ubica), što je neke ljude koji su ovu stanicu slušali 90ih (uključujući i mene), veoma obradovalo.

Zatim su, od ponedeljka, u B92 uveli novi koncept: više informacija+priloga+gostiju i jedan voditelj, Miloš Maksimović (kome društvo prave povremeno i drugi voditelji).

Kad mi se prvo jutro učinilo da čujem Tomu Nikolića, a onda se ispostavilo da je to i istina, bila sam vrlo skeptična. Ako ne prema koncepciji, onda prema svom učešću u praćenju daljeg razvoja. Ipak, posle nekoliko dana, mogu reći da program zvuči vrlo solidno.

A sad ono najzanimljivije.

Pre dva dana Jovan Ćirilov je u svojoj rubrici u Blicu napisao da je, od dolaska novih voditelja na Radio Beograd i uvođenja nove koncepcije jutarnjeg programa, ukinuta njegova omiljena rubrika 'Dogodilo se na današnji dan', da se voditelji bave suviše estradnim temama i da ne vidi poentu u tom čavrljanju bez poente, te da će prestati da sluša ne samo taj program, već radio uopšte.

Jutros, u radijskom jutarnjem programu B92, moglo se čuti nekoliko džinglova tipa 'Jovan Ćirilov je budan' ili 'Dobro jutro gospodine Ćirilov'.

Utisak: Hm, interesantno, nivo 1.

Posle nekog vremena, najavljuju rubriku Dogodilo se na današnji dan, 'specijalno za gospodina Ćirilova' .

Utisak: Hm, interesantno, nivo 2.

Uskoro voditelj pozdravlja Jovana Ćirilova na telefonskoj vezi. Koji kaže da je polaskan time što su ga toliko pominjalai celog jutra pa je rešio da im se javi, da je saznao da je njegova omiljena rubrika na Radio Beogradu pomerena na raniji termin i da će se on nekako prilagoditi, te da će radijski program RTS slušati u nekim drugim terminima, ali ne tokom Goricinog i Draganovg programa iz već pominjanih razloga, a da B92 uvek ostaje njegov izbor. Voditeljka koja pravi društvo Milošu mu diplomatski kaže da joj je drago što on nastavlja da sluša radio program, bez obzira o kojoj je radio stanici reč.

Utisak: Krajnje interesantno.

Razmišljanje na temu tržišne ekonomije, borbe za svakog slušaoca - posebno one uticajne (opinion makere), ali i vickastosti u svemu tome. Definitivno novi detalj u predvidivom mozaiku medijske slike u Srbiji.





Thursday, May 6, 2010

Beleška # 1

Napravila sam novu kategoriju: iz knjiga, pošto sam primetila da u poslednje vreme imam dosta postova u kojima prenosim odlomke o starim i novim medijima i novinarstvu. Postoje bar dva razloga za to. Prvi je što mislim da je zanimljivo pogledati kako se u književnosti (različitih tipova) obrađuje tema novinara i novinarki, blogova, tabloida i slično, a niko se (koliko ja znam) do sada nije bavio time. Pa ću, eto, ja, makar to značilo i zamorno prekucavanje iz knjiga.

Drugi je prilično depresivno stanje u medijima. Na primer, magazin Newsweek, o kome sam svojevremeno pisala magistarsku tezu (“Buzz and Blues: Lifes, Myths, and Cultural Frames” - uporedna analiza društvenih rubrika nedeljnika Newsweek i Vreme) na rubu je propasti, a New York Times kaže da '...Era of the Newsweekly Fades'. To je samo jedan od slučajeva. O stanju medija kod nas, sa naglaskom na (ekonomskom) statusu novinara i kvalitetu sadržaja, nema se baš mnogo šta novo reći.

***
Za blog takmičenje o razvojnim ciljevima napisala sam novi blog post: Two Stories about Women, Technology and Equality. Koga interesuje neka pogleda. Može i da se komentariše, i ako niste deo mreže.

Monday, May 3, 2010

O neustrasivosti i blogovima


Za manje od nedelju dana (9. maja) bice pet godina od pokretanja Huffington Posta, jednog od najpopularnijih blog portala i sajtova uopste na svetu.
Ariana Hafington (Arianna Huffington) u knjizi On Becoming Fearless...In love, work, and life, koju upravo citam, pise o tome kako se zaljubila u blogovanje, kako je portal docekan i sta je iz svega naucila:

...I was fifty-two when I discovered the blogosphere and first wrote about it. Sixteen months later, I wrote about it again, confessing that "I've got a big-time crush (...)
One year later, on May 9, 2005, we launched the Huffington Post. The Internet is supposed to be a young person's game, and, as expected, the launch was greeted by a cacophony of ill wishers. Nikki Finke, writing in the LA Weekly, went so far as to declare us dead on arrival. within hours of our birth, she wrote, under the headline 'Why Arianna's Blog Blows', that "the Madonna of the mediapolitic world has undergone one reinvention too many. She has now made an online ass of herself... This website venture is the sort of failure that is simply unsurvivable. (...)" Ouch. A simple 'congrats' would have sufficed. (Interestingly, one year later, on our first anniversary, Nikki Finke described the Huffington Post as "an asset to the Internet dialogue. Today I can go on the site and see stories in one place that I can't find on mainstream news sites. And she e-mails us her stories to post on the site, which we are happy to do).

Zakljucujuci poglavlje o tome kako je tokom godina naucila da ignorise krityicare i svoje strahove pise:

Of course, I had plenty of fears as I took my leap into the unknown, but I knew they were mostly just feeble echoes of earlier fears. I'd learned not to be afraid of my critics and would certainly never let them stop me.

Danas je Svetski dan slobode stampe. Sloboda svakako znaci i licnu slobodu.

update:
Za Th!nk3 takođe sam napisala blog post o ovoj knjizi, Ariani i HffPo, ali sa drugačijim fokusom. Tekst je ovde.

Metodologija fact-checking sajtova

Jedan tekst od pre pet godina, i dalje može biti koristan, mada su se stvari svakako izmenile u međuvremenu.  FACT-CHECKING SAJTOVI -...