Thursday, May 28, 2009

NYT: Times Square's Pedestrian Makeover


Video prilog Njujork Tajmsa (the New York Times) o zatvaranju Times Squarea na šest meseci za saobraćaj.

Wednesday, May 27, 2009

Pišući za centralnu i istočnu Evropu


Bank Austrija, članica Unikredit grupe (UniCredit Group) u saradnji s Austrijskom novinskom agencijom APA, objavlila je medunarodni konkurs za novinarsku nagradu „Pišući za centralnu i istočnu Evropu (CIE)“, koji je otvoren do 31. jula.
Na ovom konkursu mogu da ucestvuju novinari autori tekstova i radio i TV priloga, ali i internet članaka objavljenih u periodu od avgusta prošle godine, do kraja jula ove godine.
U pitanju je novčana nagrada od 5.000 evra, koju ta banka dodeljuje za izuzetan novinarski rad i promoviše novinarstvo, koje se bavi problematikom evropskih integracija i budućnošću Evrope sa posebnim osvrtom na centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu.
Proglašenje pobednika i uručenje nagrade je zakazano za kraj godine u Beču, piše današnji Pregled.

Informacije o prijavnom formularu za nagradu „Pišuci za CIE“ objavljene su na internet stranici a prijave na konkurs mogu da se pošalju na mejl (e-mail) adresu: cee.award@apa.at.

Moj prošlogodišnji tekst za ovaj konkurs objavljen je u knjizi odabranih eseja.
Mada bi bilo zaista lepo da je dobio prvu nagradu.
Ilustracija je naslovna strana knjige 'Hidden Tales from Eastern Europe', možda neko tu nađe inspiraciju. Vredi se pomučiti.


Monday, May 25, 2009

Hibridni mediji: Slučaj 'Danasa'


U današnjem dodatku 'Biznis' dnevni list Danas piše o nedavnoj onlajn konferenciji, u kojoj su učestvovali i domaći menadžeri u medijima, na temu budućnosti novina tokom i nakon svetske ekonomske krize, padu tiraža štampe širom sveta, upotrebi interneta.

U drugom delu teksta autor Željko Pantić piše i o tome šta je Danas učinio na planu omogućavanja pristupa informacijama kroz više kanala, odnosno na planu stvaranja hibridnog medija:
...dnevni list Danas je za manje od godinu dana, uspeo da postane prvi istinski napredni „medijski hibrid“ na tržištu štampanih medija u Srbiji, tako da je celokupna tranzicija kanala komunikacije sa čitaocima potpuno u skladu sa globalnim trendovima, ponegde čak i ispred stepena razvoja ovih tehnologija u mnogo razvijenijim državama od Srbije. Danas konferens centar, sa prvom konferencijom održanom 20. oktobra 2008. godine, nakon samo 11 konferencija, postao je potpuno prepoznatljiv brend, medijski proizvod koji u sebi sublimira sve medije, počevši od dnevnog lista Danas, preko samih događaja na konferencijama u hotelu Hajat, do emitovanja tog programa na web portalu Danasa i putem specijalnih jednosatnih TV emisija „Direktno“ i „U susret“ na TV Studio B.
(...)
Čitalac Danasa je do septembra 2008. godine imao mogućnost da istu vest iz novina pročita i na sajtu. Sada, čitaoci Danasa imaju mogućnost da ocene članak, daju svoj lični komentar, pošalju tekst mejlom, odštampaju ga, a od 12. maja ove godine, mogu još i da pogledaju video snimak izjava ili događaja iz samog novinskog teksta.

***
Danasove aktivnosti na modernizaciji prisustva, kroz različite komunikacione kanale, i povećavanje relevantnosti na javnoj sceni, svakako su pohvalni. Ostaje još da se vidi šta će biti od najavljenog trenda prelaska oglašivača na net, i ko će i na koji način od toga zaraditi.

/hybrid media forms, online media, Serbia/

Wednesday, May 20, 2009

Beleške sa skupa: Imidž Evrope u srpskim medijima



Juče je održana tribina Imidž Evrope u srpskim medijima, i sa iste prenosim nekoliko ilustrativnih beleški.

Jovanka Matić (Institut društvenih nauka): Slika Evrope u medijima u Srbiji je tokom 90ih i nakon 2000. uvek bila simplifikovana (bilo pozitivna ili negativna) i u službi ciljeva političkih elita.

Tanja Miščević (osim što predaje na Fakultetu političkih nauka, bila je direktorka Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji): U istraživanjima javnog mnjenja, spovedenim prethodnih godina, samo 7% građana odgovara da prati temu evropskih integracija, a informiše se uglavnom preko elektronskih medija.
EU integracije nisu 'seksi tema', a odgovornost za to leži na novinarima, koji nisu dovoljno informisani, i još više na vlasničkoj strukturi medija (iza njih često stoje tajkuni kojima približavanje EU nikako nije cilj).

Jovanka Matić: Odgovornost za to što je medijska slika o Evropskoj uniji i životu ljudi u njoj siromašna leži prevenstveno na javnom servisu. On bi trebalo da ima obrazovnu ulogu u ovom pogledu, ako je to, bar deklarativno, prioritet spoljne politike Srbije. Međutim, količina informacija koja se kroz informativni program RTS dobija o događajima van Srbije je izuzetno mala. Istraživanje programa RTS je pokazalo da je tokom jedne nedelje, tokom koje je program praćen, od 150 informativnih emisija, samo dve su se bavile temama nevezanim za Srbiju.

Više o projektu evropskih integracija u medijima ovde.

/European integration, European Union, media, Serbia/

Tuesday, May 19, 2009

Biljana Srbljanović


Emisija Peščanik neće biti emitovana 22. maja.


Ekipa te emisije biće ispred suda (Kneza Miloša 47, u 9 sati)  u kome se održava ročište protiv optužene Biljane Srbljanović u znak podrške, saopštila je ekipa emisije Peščanik Radija B92. 

Ona je optužena za kršenje javnog reda i mira na promociji u Pančevu, 1. marta 2008.

Ostale informacije o ovome mogu se naći na sajtu Peščanika

Monday, May 18, 2009

Karijera u medijima

"Centar za razvoj karijere danas u 14 časova na Filološkom fakultetu organizuje panel diskusiju na temu Karijera u medijima. Studenti će imati priliku da u direktnom kontaktu sa novinarima i urednicima RTS-a, Radija „B92”, Radija „Studio B”, listova „Blic” i „Politika dobiju odgovore na pitanja: kako izgleda jedan radni dan u medijima. Učesnici panela biće: Goranka Matić, urednica fotografije u „Politici”, Gorica Nešović, programska direktorka Radija „B92”, Ivan Mrđen, urednik beogradske rubrike „Blic”, Zoran Stanojević, urednik emisije „OKO” na RTS- u." Ozvor: Blic

Imidž Evrope u srpskim medijima

Imidž Evrope u srpskim medijima
utorak, 19. maj u 19h

Narodna biblioteka Srbije, sala 105
ulaz iz Skerliceve 1

Koliko su građani Srbije (ne)informisani o Evropskoj uniji i procesu evropskih integracija? ...Na koji način srpski mediji izveštavaju o odnosima Srbije i Evropske unije?...Da li su različite medijske slike Evropske unije samo deo marketinga političkih partija?...
Na ova pitanja će pokušati da odgovore:

Jovanka Matić, naučni saradnik Instituta društvenih nauka
Tanja Miščević, vanredni prof. Fakulteta političih nauka
Velimir Ćurgus Kazimir, direktor Medijske dokumentacije Ebart

Razgovor vode: Milan Rakita, sociolog i Svetlana Gavrilović, urednica kulturnog programa NBS.

Friday, May 15, 2009

B92


B92 danas slavi dvadesti rođendan. Srećan rođendan!


Sve o jubileju i još ponešto, možete naći na njihovom sajtu. Večeras u 22h je i film o istoriji ove medijske kuće, koji će nas svakako podsetiti na ljude i događaje iz naše zajedničke prošlosti kroz prizmu B92. 

O B92 sam pisala u više tekstova objavljenih u raznim publikacijama, na primer u ovom ili ovom. 

Za one koji bi da saznaju više o ovoj medijskoj kući, najtoplije preporučujem knjigu "Talasanje Srbije" Dušana Mašića, bivšeg novinara B92, sada zaposlenog u BBC.

Tuesday, May 12, 2009

Krizni citati


"Štampani mediji u Srbiji u prvih šest meseci ove godine, kako se procenjuje, imaće 20 do 40 odsto manje prihode od oglašivača, saopšteno je juče na skupu koji je organizovala međunarodna mreža za standardizaciju medija - ABC. „Srbija se, kao ni ostale zemlje regiona, nije dobro pripremila za ekonomsku krizu u medijskom sektoru. Problem će, pre svega, nastati kada je reč o broju štampanih medija na tržištu“, kazao je predsednik regionalnog borda direktora ABC-a Branislav Novčić, prenela je Beta. Direktor ABC-a za Srbiju Sergej Petković poručio je da će među oglašivačima primat preuzeti internet kao veoma dostupno i ne naročito skupo sredstvo komunikacije." - Vest objavljena u današnjoj Borbi

U isto vreme, ministar kulture najavljuje da će omogućiti pomoć medijima tokom trajanja svetske ekonomske krize, kroz NUNS-ov program samopomoći, a ministar Dinkić da je počeo izlazak iz krize. Da li to znači da pomoći neće ni biti? A i ako bude, pitanje je kada, jer najave o pomoći traju već mesecima.
Želim takođe da dodam da je tema krize u medijima i krize medija, kako kod nas, tako i širom sveta, meni lično postala neopisivo dosadna. Ali, bojim se, neizbežna. 
Što se tiče citata na slici, izašao je kao jedan od slikovnih rezultata google upita 'media crisis'. 
Te eto ideje: Možd arazmisliti o tome šta bi bio taj 'the most daring course'?


Monday, May 11, 2009

Časopis Džuboks i jugoslovensko društvo


Mali izlat u istoriju.

U jednom od brojeva (za 2006. godinu) časopisa Udruženja za društvenu istoriju objavljen je odličan tekst koji je napisala Radina Vučetić o muzičkom časopisu Džuboks: "Rokenrol na Zapadu Istoka - slučaj Džuboks".
Tekst govori o procesu vesternizacije Jugoslavije šezdesetih godina, političkim, društvenim i muzičkim uticajima, menjanju navika tadašnje mlade generacije, i uticaju štampanih medija u tome, uključujući i muzičke magazine.

Evo dela zaključka:
Primarna uloga Džuboksa - da promoviše rokenrol i da podigne jugoslovenski rok na viši nivo, pokazala se kao uspešna. Zahvaljujući tom časopisu, rok kultura se proširila po celoj Jugoslaviji. (...) Pored te, primarne, uloge, Džuboks je uspeo da utiče na promene u svakodnevnom životu. Način oblačenja, učenje engleskog jezika, promena enterijera stanova i disko klubova, nov način zabave i provođenja slobodnog vremena, popularizacija zapadnog načina života, samo su neke od promena koje je Džuboks inicirao ili dodatno pojačao, u sklopu opštih promena.
Značajni su bili i politički efekti, zato što je politička elita mudro uvidela korist od toga da rokenrol radi za sistem, pošto je bilo bolje i politički bezbednije pustiti mlade da beže u svet rokenrola, nego da beže u svet politike, koji je bio opterećen nizom problema u toj deceniji.

Za praktičare, analitičare i ljubitelje medija svakako je zanimljivo i korisno povremeno napraviti istorijski otklon i podsetiti se kako su stvari izgledale pre no što su došle do svega ovoga. A kad kažesem 'sve ovo' istovremeno pomislim i na ono medijski dobro i na loše, pa vrednosna ocena u mom slučaju izostaje.