Tuesday, June 30, 2009

TV programi: Pogrešne playliste


Počinje leto i letnje TV šeme, nadajmo se da se one koriste za neka osmišljavanja programa od jeseni, a ne samo za dvomesečni ili tromesečni odmor novinara i možda neke produkcijeske uštede. Mada, iskreno, meni nije najjasnije to da neke od bitnih informativnih emisija neće biti emitovane tako dugo, kao da živimo u najboljem od svih mogućih svetova/zemalja.

Ova lista je samo ilustracija, tiče se tema koje bi, po meni, bilo korisno (više) obrađivati, i onih drugih, o kojima je već toliko toga izjavljeno da ne vidim svrhu stalnog ponavljanja, pošto smo poruku već odavno primili i manje-više shvatili:

Lista stvari o kojima TV stanice redovno izveštavaju, a nema potrebe (bar ne tako mnogo):
- da je ministar J. ocenio da je priznavanje nezavisnosti Kosova...
- da je predsednik T. pozvao sve na odgovorno ponašanje koje se ogleda u...
- da je ministar Lj. izjavio da država preduzima sve što je u njenoj moći da...
- da je ministar Đ/J. izjavio kako će Srbija pribeći svim diplomatskim merama da...

Lista stvari o kojima mediji ne izveštavaju (dovoljno) a trebalo bi:
- Kako živi prosečna porodica u Mađarskoj/Češkoj/Poljskoj/Grčkoj?
- Koliko dana odmora imaju i kako ih provode građani Švedske/Francuske/Danske?
- Koliko je novih ljudi zapošljeno u državnoj i lokalnim administracijama od kada je, posle potpisivanja sporazuma sa MMF-om, doneta odluka da se to ne čini?
- Kako to da se predsednik T. često slučajno nađe u različitim državama gde se dešavaju bitna sportska takmičenja (fudbal, tenis...), a nikako (suviše retko) se ne nađe (i zadrži) na mestima protesta, nasilnog raseljavanja, siromaštva..
- U kakvim humanitarnim/volonterskim akcijama samoinicijativno učestvuju građani Slovenije/Belgije/Nemačke?
- Kakvim su konkretnim merama evropske države obezbedile poštovanje pravila u sferama saobraćaja/ekologije/kontrole kvaliteta hrane i sl?

Ovo su moje ideje. Vaši predlozi su dobrodošli.

Monday, June 22, 2009

Žene u medijima, dva slučaja za priču


Ovih dana objavljene su dve informacije koje se tiču žena i medija, u oba slučaja kao aktivnih učesnica, ne kao dela populacije o kojoj mediji izveštavaju.
Oba primera su zabrinjavajuća, pa i prilično neverovatna.
Prvi je iz Poljske: Glavni kanal poljskog radija zabranio je odnedavno da vesti i informativne priloge u udarno vreme tokom dana čitaju spikerke i novinarke. Novinarkama i spikerkama na tom radiju je to dozvoljeno samo posle podne i uveče, pošto su navodno muški glasovi "prijatniji za uvo, a ženski uz to neuverljivi". Cela vest na sajtu B92.
Drugi primer je iz Moldavije: Dvadesetpetogodišnja Natali Morar mogla bi dobiti 15 godina zatvora (već je bila u kućnom pritvoru) zbog pokretanja takozvane Twitter revolucije u aprilu ove godine. Povod je bio vrlo sličan aktuelnim dešavanjima u Iranu: Izbori, sumnje u njhovu regularnost, protest organizovan preko Twittera i drugih društvenih mreža, iznenađujućih dvadeset hiljada ljudi na trgu, protest koji se narednog dana pretvorio u nemire...
O upotrebi Twittera u iranskoj revoluciji, pričao je ovih dana Eniac za RTS.


/women, media, Serbia/

Friday, June 19, 2009

Poligraf: 1000. izdanje


Uprkos zamoru domaćim političarima, koji su najčešći gosti, Poligraf je odlična emisija, a Jugoslav Ćosić jedan od mojih omiljenih novinara.
Srećan rođendan!

Wednesday, June 17, 2009

Mediji zajednice: Studije i inicijative


Evropski parlament usvojio je u septembru 2008 rezoluciju, a Komitet ministara Saveta Evrope u februaru 2009 deklaraciju kojima se zalaže da se pomogne alternativnim i medijima zajednice, sa ciljem da se doprinese razvoju pluralizma i kulturne raznolikosti.

Odluci Saveta Evrope prethodila je studija “Promoting Social Cohesion: The Role of Community Media” Petera Lewisa
Savet Evrope u svojoj Deklaraciji naglašava da se kao sinonimi izrazu ‘mediji zajednice’ koriste i izrazi: ‘mediji trećeg sektora’, ‘mediji manjina’, ‘društveni ili mediji građanskog društva.’ Takođe kaže da ova vrsta medija funkcioniše u više zamalja članica Saveta Evrope i u preko 115 zemalja širom sveta. Ovi mediji imaju brojne korisne funkcije u društvu, baš zbog toga što su po svojoj definiciji bliski publici. Oni su značajni za podsticanje društvene debate, politički pluralizam i prisustvo u javnosti različitih mišljenja, posebno kroz obezbeđivanje pojedinačnim grupama (kulturnim, jezičkim, etničkim, religioznim i drugim manjinama) da se izraze, da prime informacije, i da razmene ideje.
Ovakvi mediji bitni su i za povećavanje medijske pismenosti, posebno u digitalnom okruženju.
Navodi se da mediji zajednice mogu biti u nekoj od elektronskih formi ili štampani i da, u manjoj ili većoj meri, mogu deliti neke od sledećih karakteristika:
- Nezavisnost od vladinih, komercijalnih i religijskih institucija i političkih partija
- Neprofitni karakter
- Dobrovoljno učešće pripadnika građanskog društva osmišljavanju i upravljanju programima
- Aktivnosti usmerene na društvenu dobit i benefit zajednice
- Vlasništvo zajednice i odgovornost zajednici mesta i/ili interesa kojoj služi
- Posvećenost inkluzivnim i interkulturalnim praksama

***
U ovom tekstu bavila sam se nezavisnim/opozicionim medijima u Srbiji tokom 90ih koji su tada igrali i ulogu alternativnih medija, a u narednim godinama planiram da se bavim ovom vrstom medija, ali na Internetu.
Nadam se da će odluke evropskih institucija da se pomogne ovakvim medijma stići i do nas, na praktičan način.
Takođe se nadam da će me posetioci bloga uputiti na Internet medije u regionu koji bi se mogli okarakterisati kao alternativni mediji ili mediji zajednice ili bilo koji od temrina koji se koriste.
Preporuke linkova, knjiga, konferencija su mi isto tako dobrodošle.

Fotografija je iz kulturnog centra Metelkova u Ljubljani.

/Altenative (community) media Serbia/

Tuesday, June 9, 2009

Šest pitanja i odgovora. Deo 5-6.



5. Novinarstvo 21. Veka – Youtube, blogovi i mediji – koliko utiču i koliko će uticati na oblikovanje medijskih sadržaja?
Postoje razni primeri i aktivnosti u toku ili u najavi koje govore o tome da će vremenom internet postati platforma koja objedinjuje različite vrste medija. Nedavno je, na primer, Google počeo da digitalizuje novinske arhive nameravajući da omogući njihovo pretraživanje preko Google News i, kasnije, na sajtovima novina.
Objedinjavanje već postojećih i nekih budućih internet formi (video, fotografija, blogovi...) će se svakako intenzivirati, i povećavati kvantitativno i kvalitativno, u smeru stvaranja hibridnih medija. Šta će koji medij koristiti, zavisi od formule koju sami nađu. Korišćenje bilo čega od ovih internet formi nije samo po sebi garancija da će medijski sajt biti kvalitetan, popularan ili uticajan, ali dodatni kvalitet koji pružaju video, fotografija ili neposrednija izražajna forma kao što je blog, mogu tome svakako doprineti.
6. Kontrola informacija u on-line medijima?
Kod nas je ovog leta pokušano uvođenje problematičnog načina kontrolisanja interneta, ali je nekon energičnog protivljenja stručnjaka i javnosti (uključujući i blogere i Facebook korisnike koji su oformili i grupu posvećenu ovom pitanju, preduhitrivši tradicionalne emdije) RATEL odustao od toga. Štaviše, Slobodan Marković, internet stručnjak koji je pokrenuo inicijativu za peispitivanje ove odluke, nakon svega je imenovan za specijalnog savetnika Ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo. Ovaj primer pokazuje moć građanske inicijative i novih medija, bar u nekim slučajevima.
Početkom jeseni organizovana je konferencija "Regulation of Freedom of Expression on the Internet". Skup je organizovan na Fakultetu političkih nauka, uz nekoliko partnera, međunarodnih organizacija. Dakle, ova tema postaje prisutna u javnosti, što je ipak pomak, jer pre godinu dana internet nije smatran dovoljno bitnim u Srbiji da bi se na bilo koji način neko bavio njime I eventualnom regulacijom koja je, u krajnjoj liniji, bitna, zbog izbegavanje nezakonitih I društveno štetnih aktivnosti (kao što su dečija pornografija, aktivnosti fašističkih grupa i slično). Naravno, regulacija ne bi trebalo nikako da se pretvori u sveopštu cenzuru i kontrolu kakva, na žalost, još uvek postoji u nekim zemljama kao što su Kuba, Kina i neke druge.

/Internet regulation control Serbia/

Sunday, June 7, 2009

Šest pitanja i odgovora. Deo 3-4.



3. Kakva je, po Vama, budućnost medijskih sajtova u svetu i u Srbiji?
Slažem se sa onim koji misle da će se, pre ili kasnije, svi mediji na neki način sliti u internet. Ne mislim da će prestati da postoje štampani mediji, radio i televizija, ali će svi oni imati i svoje internet platforme, koje će biti sve dominantnije, a postojaće i sve više izdanja baziranih samo na internetu. 
Kod nas su ove godine pokrenute E-novine, Novi radio Beograd, B92 fm
Sve su to internet mediji, različitih vrsta. 
Neki od medija imaju vrlo razuđeno i intenzivno prisustvo na internetu.

4. Youtube kao sredstvo informisanja za medija kod nas i u svetu?
Kao što reče nedavno direktor razvoja jedne medijske kuće kod nas, za mnoge od tehnoloških mogućnosti Interneta, uključujući i You Tube, mediji nisu uvek sigurni kakvu im konkretnu korist pružaju, ali ponekad počinju da ih koriste da bi pre konkurencije osvojili neko polje. Ako, na primer, neka TV stanica počne da stavlja svoje emisije ili priloge na You Tube, za publiku je svakako korisno, jer mogu da ih odgledaju u vreme koje im najviše odgovara. Što se tiče te iste TV stanice, ona prisustvom na različitim platformama jača brend (takva je uloga i aplikacija, grupa i fan strana na Facebook-u). Sa druge strane, ako se veći broj gledalaca odluči za praćenje TV sadržaja preko interneta, logično je da se smanji gledanost TV programa u originalnom TV izdanju i vremenu, a tako i zarada od oglašavanja koja je direktno povezana sa gledanošću. U isto vreme, zaradu na You Tube još uvek nije moguće ostvariti, dok se zarada na internet sajtovima ostvaruje – bilo preko ugovaranja direktnih reklama ili putem Google Add Sense oglašavanja. Pošto osim informativne, obrazovne ili zabavne uloge koju imaju, mediji u isto vreme nastoje da ostvare i zaradu, verovatno je da će jačati one forme koje im to i omogućavaju. Ako ne trenutno, onda barem u budućnosti.

Friday, June 5, 2009

Šest pitanja i odgovora. Deo 1-2.


Prošle jeseni, jedan student novinarstva iz Novog Sada zamolio me da mu za potrebe diplomskog rada odgovorim na nekoliko pitanja vezanih za temu interneta i njegove opšte i medijske upotrebe kod nas.
Danas sam slučajno našla taj dokument i rešila da pitanja i odgovore u nekoliko nastavka postujem ovde.
***
1. Da li možete da nam opišete kakva je situcaija sa upotrebom interneta u našoj zemlji? Koji su današnji trendovi? Da li je ova delatnost dovoljno razvijena ili bi trebalo da se radi na njenom razvoju više, i ako da, na čemu treba raditi?
Iako se situacija poboljšava, po broju ljudi koji koriste internet Srbija je i dalje u dnu evropske liste. Prema podacima Zavoda za statistiku od pre oko godinu dana, procenat domaćinstava koja imaju pristup internetu je nešto malo preko 26 posto. Prema ovogodišnjim podacima, Srbija je treća odpozadi u Evropi po broju korisnika interneta. Podaci različitih istraživanja se ne poklapaju uvek, ali ostaje činjenica da je zastupljenost interneta u Srbiji mala u evropskim okvirima. Za poboljšanje te slike neophodno je da se proširi mreža brzog interneta i da cene padnu. Kada se to desi, oni koji stvaraju komercijalne ili nekomercijalne sadržaje na internetu imaće pristup široj populaciji i potencijalnim korisnicima. Tako će i brojnost, kvalitet i uticaj internet sadržaja, uključujući i medije, rasti.

2. Kada se probila i dobila na popularnosti blogosfera u Srbiji i koliko, po Vašem mišljenju, utiče na oblikovanje javnog mnjenja u Srbiji?
Prvi blogovi pokrenuti su pre oko pet godina. Ja sam, na primer, krenula da ga pišem u januaru 2004, tada nas je bilo baš malo. Neki ljudi su ubrzo počeli da otvaraju naloge na blog.hr, a 2005. se pojavila srpska verzija hrvatskog Mojblog servisa, kad se nešto veći broj ljudi opredelio za vođenje blogova. U ranoj fazi, kod nas, kao i u svetu, dominirali su blogovi posvećeni IT temama, ili su ih vodili ljudi iz te sfere, ali kasnije se broj tema proširio. Broj tematskih blogova, van IT, je u početku bio mali, ali ih sada ima više.
Značajan za popularizaciju blogova, ali i za izazivanje kontroverzi, bio je VIP B92 blog, koji je vremenom prilično promenio profil, omogućavajući širem broju ljudi da na ovom mestu piše. U celom početnom konceptu nije bilo problamtično to što je ovaj medij izabrao svoje blogere, već način na koji koji je taj koncept prezentiran i percipiran.
U svakom slučaju, neke značajne društvene i političke teme su otvarane kako na blogu B92 (gde su zbog posećenosti ovog sajta i uticaja ljudi koji su o njima pisali dobijale veću i bržu pažnju), tako i na drugim blogovima – gde su ponekad stvarani efekti kotrljajuće snežne kugle.
U svetu se sve više pokreću portali koji su kombinacija kolumni, blogova, intervjua, news agregata, pomenuću veoma uticajan Huffington Post koji postoji od 2005, ili nedavno pokrenut Daily Beast, koji vodi Tina Brown, nekadšnjaa urednica časopisa Tatler, Vanity Fair, New Yorker.
Blogovi, sami po sebi, više nisu novost. Neki su ranije stekli popularnost i uticaj i još uvek ih imaju, drugi nestaju, a pojavljuju se novi. Interesantno je kombinovanje blogova sa drugim vrstama sadržaja, kao u dva pomenuta primera, ali i modifikovanje njihovog mesta i značaja u svetlu novijih internet formi. Zanimljiv tekst na tu temu objavljen je u novom broju časopisa Wired. Sa pojavom takozvanog mikro-blogovanja (na Twitteru), jačanjem društvenih mreža (kao Facebook), servisa za postavljanje fotografija (na primer Flickr), pisanje ličnog bloga više nije toliko popularno, piše Wired. Osim toga, navodi ovaj ugledni časopis, konkurencija profesionalaca, kao što je Huffington Post i drugi, otežava stvaranje prepoznatljivih brendova u ovoj sferi. Ipak, i to je ono što je jako dobro u vezi interneta, ima mesta za svakoga, svako može da stvara ono što ga zanima i što mu je blisko, a može i da kombinuje ili da se paralelno izražava koristeći više on-line platformi. Koliko će biti čitan, popularan ili uticajan zavisi od različitih faktora. Nekim ljudima je jednostavno dovoljno da pišu o onome što ih interesuje i što će sličnomišljenici moći da pročitaju i komentarišu.


/Internet, blogs, online media, Serbia/

Thursday, June 4, 2009

Designed novine

'Mesec dizajna' obeležava se, kao što sam pominjala, na različite načine
Agencija Coba&associates pokrenula je štampano i online izdanje 'Designed - Living Belgrade.'
U uvodniku štampanog izdanja kažu:
"Trenutak je kad smo došli do zaključka da nemamo više pravo da budemo pasivni posmatrači promena koje oblikuju naš grad. Zato ćemo ga pratiti i otkrivati trenutke koji su u stanju da nam život u njemu učine ako ne mnogo boljim, onda bar boljim za taj sekund kada nam se nekako slože sve kockice, gajeći kulturu koja od ovog mesta i gomile ulica, kuća i ljudi čini nešto što se zove Beograd. 
Zato smo i napravili Designed.rs. Da evidentiramo promene i da od njih naučimo i napravimo nešto bolje i pristojnije. Da kažemo koje su te male stvari koje čine veliki grad."

Deo tima je i Jana Oršolić, ako još ne pratite njen blog, preporučujem da počnete.


Wednesday, June 3, 2009

Novine i pokloni


Nagradne igre i pokloni su isprobani način za štampane medije da povećaju ili očuvaju tiraž.

U vremenu medijske i/ili ekonomske krize medijskim kućama još draži.

Story, časopis o poznatima, ili kako ovu vrstu štampe neki nazivaju 'fabloid' (famous+tabloid) je u okviru 'Dizajnerskog meseca' napravio spoj između nekoliko domaćih kreatora i poznatih ličnosti i priredio poklone za čitateljke.

Kakvi su pokloni, dizajneri i časopis je stvar ukusa, ali rekla bih da su svo troje međusobno dobro uklopljeni i usklađeni sa vrstom publikacije i ciljnom grupom.

Slično kao što je i Elle eksperiment sa poznatim lepoticama bez šminke pogodio kolektivno raspoloženje.

Metodologija fact-checking sajtova

Jedan tekst od pre pet godina, i dalje može biti koristan, mada su se stvari svakako izmenile u međuvremenu.  FACT-CHECKING SAJTOVI -...